Današnji fakulteti, ovde mislim na domace državne i privatne, su toliko loši da je jedini razlog za studiranje diploma koja je neophodan uslov zapošljavanja na nekom boljem radnom mestu (osim u porodičnim firmama). Trenutno imamo situaciju da se školska godina na jednom fakultetu (npr. ekonomskom) svodi na 6-10 predmeta, pri čemu se za svaki premet organizuje po nekoliko časova predavanja nedeljno, I svaki predmet se sluša samo jedan semestar. Dok na drugoj strani srednjoškolci svaki predmet, a imaju ih vise nego studenti, slušaju dva polugodista. I još, polugodište traje duže nego semestar. Svoja predavanja studenti troše pasivno, sto je i normalno, jer je tako mali broj časova nedovoljan da se čuje sve što bi mogao neki kvalitetan profesor da ispredaje i bilo bi neefikasno trošiti tako kratko vreme na rasprave. Pored predavanja sudent može, a ne mora, za najviše pola tih predmeta da napiše neki rad ili odradi neko istraživanje (tu je kriterijum ocenjivanja veoma nizak i mnogi radovi su poprilično loši), na izradu takvog rada studenti ne troše puno vremena, možda je to nekoliko dana po 3-4 sata. Literatura koja treba se nauči za ispit obično nije obima, 100-200 strana i uvek je to samo jedna knjiga, mada, neki ispiti mogu da se polože i sa učenjem samo dela literature ili samo površinim čitanje cele literature.
Sva predavanja na fakultetu za jednu školsu godinu mogu da se stave u 4 meseca. Računica je sledeća: 12 nedelja x 8 predmeta x 5 časova = 480 časova. Pretpostavimo da dnevno, sudent može da sluša bez bilo kakvog napora 6 časova predavanja, i da predavanja sluša samo radnim danima, to ispadne 80 dana predavanja, što je 4 meseca predavanja bez raspusta. Za domaće zadatke i seminarske radove je dovoljno odvojiti nešto malo vremana u toku dana posle predavanja ili neki vikend. Ispiti mogu da se uče i u toku onih nedelja kada se ide na predavanje i rade seminarski, i da se pored toga odvoji još mesec dana za učenje nakon predavanja. Sve ukupno jednu školsku godinu možemo da stavimo u 5 meseci. Za studenta od 20 godina ovo nije puno. Bez bilo kakvih problema bi studije u trajanju od 4 godine mogle da se završe za dve godine, i da se pored toga ima i dva meseca odmora svake godine. Svako ko je studirao zna da studenti imaju puno slobodnog vremena, i svaki sudent pored obaveza na fakultetu i spremanja ispita ima vremana za posao ili neki hobi.
Nije normalon da učenici srednjih skola imaju nastavu svaki dan (od 5-7 casova) i da pored toga imaju domace radove, a da studenti, kojima je praćenje nastave manje naporno nego srednjoškolcima, imaju nastavu ređe nego srednjoškolci. Na master studijama se sitem još više urušava i postaje smešan, studenti imaju još manje predavanja nego na redovnim studijama.
Ovaj nakardni sistem školovanja koji sada imamo je rezultat regulative, fakulteti moraju da ispune odredjene kriterijume koje propisuje ministarstvo kako bi dobili dozvolu za rad. Ono o čemu ljudi u minstarstvu misle je to kako da ne talasaju puno oko bilo koje teme, jer žele da održe postojeće stanje i budu reizabrani na nekim sledećim izborima ili ne nekoj sledećoj podeli funkcija.
To što su fakulteti lakši od srednje škole ne znači da ih ljudi i lakše završavaju. Za vreme studija studenti imaju dosta slobodnog vremena i to vreme troše na razne načine (posao, sport, kompjuteri, izlasci). Brzo hobi preuzima primat nad obavezama na fakultetu, nakon čega ionako dosadno učenje postaje mučno. Kada bi studiranje oduzimalo više vremena, predavanja bila svakodnevna, a gradivo teže, korisnije i zanimljivije, verovatno bi procenat onih koji završe fakultet u roku bio veći nego što je to danas slučaj. 
No comments:
Post a Comment