Reciklaza

U Srbiji se malo reciklira, to nije rezultat toga sto nemamo svest o tome da je to vazno zbog ocuvanja okoline, nego loseg organizovanja odnosenja i upravljanja otpadom. Resenje je jednostavno, PRIVATIZACIJA. Sada imamo situaciju gde bez obzira da li imamo malo smeca u kanti ispred kuci ili puno placamo isto. Otpad se odlaze na deponijama koje onaj ko odlaze odpad (lokalno komunalno preduzece koje je u vlasnistvu opstinske uprave) ne placa zemljiste na koje odlaze.

Pretpostavimo da postoje privatna komunalna preduzeca. Tada bi se verovatno odnosenje smeca naplacivalo po kolicini, onaj ko ima 100kg smeca platio bi 200din, a onaj ko ima 500kg platio bi 700din. To bi sigurno uticalo na to da ljudi odlazu manje smeca i da traze ona komunalna privatna preduzeca koja su jeftinija. Mada, cesto cena ne bi bila odlucujuci faktor, kvalitet usluge i drugi faktori su jednako vazni.

Privatna preduzeca za odlaganje smeca bi nastojala da parcele na koje odlazu smece budu sto manje, kako bi ustedeli na kupovini ili iznajmljivanju zemljista. Sasvim je logicno da im je cilj da 10.000t otpada odloze na 1000 kvadratnih metara zemlje nego na 2000 kvadratnih metara. Pored toga, mnogo je jeftinije da otpad odlazu privremeno na to zemljiste nego trajno. Reciklaza moze u mnogome pomoci firmama za odlaganje smeca da smanje svoje troskove. 

Kada imamo sistem koji se placa po tome koliku uslugu dobijete mozemo ocekivati i stednju. Reciklaza moze biti jedan od oblika stednje. Zamislimo sada preduzece koje se bavi obradom reciklaznog materijala, neko reciklira papir, neko plastiku, neko staklo, neke elektrane mogu praviti struju od smeca, toplane mozda mogu grejati svoje korisnek otpadom.... svi oni mogu imati poslovnu saradnju sa preduzecima koja se bave odlaganjem smeca. Dogovori se otkup odredjene vrste otpada. Ako bi preduzece za odnosenje opada donosilo na privatne deponije vec sortiran odpad, otpadima bi to znacajno olaksalo posao, onda bi deponije to i platile i tako ustelo na sortiranju. To bi dalje uticalo na to da oni koji odnose smece daju popuste domacinstvima, kompanija... za sortiran otpad koji dalje mogu prodati otpadima. 

Cenovnik odnosenja smeca bi mozda izgledao ovako:

- 100kg smeca - 200din

- 100kg smeca i 15kg plastike - 200din

- 100kg smeca i 50kg plastike - 100din

Do promene bi doslo i u broju i delatnosti firmi koji ucestvuju u lancu od momenta kada pojedinac iznese svoje smece iz kuce pa do trenutka kada se ono reciklira. Imali bi smo firme koje odnonse smece od domacinstava do deponije, pa privatne deponije, pa firme koje recikliraju smece. Svi oni mogu raditi svako za sebe i svako sa svakim, a mozda bi bilo i isplativije da jedna firma radi sve ove poslove sama. Moguce je da bi u nekim fazama postojali i posrednici, na primer, oni koji otkupljuju sortiran otpad sa otpada i prodaju ga fabrikama koje recikliraju. Modela je mnog i sigurno je da bi se nacini poslovanja firmi u ovom poslu stalno menjali i prilagodjavali trzistu.