Kolumna u Vijestima koja popularno napada neoliberalizam i mnogo toga što jeste i što nije libaralno. Valjda je popularno napadati liberalnu ekonomiju i sve što je loše trpati pod ime liberalna. Osvrnuću se samo na nekoliko stvari.
Međutim, što će biti sa našom zemljom kad naši kreatori rasprodaju sve, a ne otvore nijednu fabriku, to niko ne zna.
Ovde imamo problem sa političarima koji su korumpirani... ali opet autor želi da političari vode neke nove državne/društvene fabrike. Ja ne volim poličare i mislim da su njihovi interesi drugačiji od onoga što bi smo mi voleli da oni zapravo jesu, ali upravo zbog toga neću nova javna preduzeća, upravo zbog toga hoću do se oni pitaju što manje i upravo zbog toga hoću da sto više rasprodaju.
Prije četvrt vijeka imao je sve, socijalnu zaštitu, besplatno zdravstvo i školstvo, siguran posao i jak sindikat koji je štitio njegova prava.
Pre četvrt veka radnik je ima loše zdravstvo i školostvo kao što ga i sada ima, i nikako nije bilo besplatno, sve je to morao neko da plati. Sve je to radnik plaćao kao i što sada plaća, samo je sve to lepo zapakovano u parolu "besplatno" i ne ostavlja se onom ko plaća da bira doktora i profesora, nego besplatno dobija šta mu zapadne. Nikako sistem besplatnog ne može biti bolji od privatnog, jer kada postoji privatno garantovana je samo jedna stvar, ali dovoljna, IZBOR. Besplatno školostvo je toliko loše da je bolje na youtube pogledati predavanje nekog stranog profesora nego ići na predavanje i uživo slušati nekog profesora sa kojim nećete moći da razmenite ni dve rečenice, koji vam neće ni seminarski (ili šta već) pročitati ili kod koga ćete ispit polagati pismeno.
Što se tiče sindikata tu nikada nije ni postojao neki problem, pa tako ni sada ne postoji problem, radnici potpuno slobono mogu da se udružuju u šta hoće. Ako neko ima interes da se udružuje neka se udružuje i neka se bori za svoja prava na način na koji misli da treba da se bori. Zašto očekivati da neki političar organizuje radnike u sindikat, pa nisu ti radinici nesposobni da to sami urade. Ono što je bitno kod radnika je to da nisu svi isti, nemaju svi isti posao, nemaju svi isti odnos sa svojim poslodavcem... Nije realno da ja koji sam zadovoljan svojim poslom protestujem na ulici zato što su neki radnici u nekoj drugoj firmi, koje ni ne poznajem, nezadovoljni svojim položajem. Ako je neko nezadovoljan svojim statusom neka razgovara sa poslodavcem o tome, ako se ne nadje rešenje sa gazdom neka pređe na drugi posao, ili neka shvati da vredi onoliko kolio dobija. Tamo i gde postoje sindikati uglavno postoje zato što sindikalne vođe imaju korist od toga.
sa ogromnom ratom za kredit u nekoj stranoj banci
Često su kritičari liberalizma veliki nacionalisti koji to nikada neće priznati i koji vrlo često kritikuju nacionilizam, jer je i to moderno kritikovati. Ono što je zajedničko stranim i domaćim banka je to da ja nisam vlasnik ni domaće ne strane, i kod stranih i kod domaćih banaka profit ili gubitak ne utiče na moj život ni najmanje. Iz tog razloga ne vidim problem ako je neka banka strana.
A ogromna rata je izbor onog ko je kredit uzimao, niko nije nateran da uzme kredit.
Ono što bih ovde istako je da na kraju, gde obično treba da bude, nema rešenja. Nikako da se pročita šta kritičari liberalizma (onog što oni nazivaju liberalizam) nude kao rešenje. Neće da preduzeća vode političari, neće da rade kod privatnika i da se sami dogovaraju o plati, neće ni da se sa gomilom istomišljenika dohvate za lopate i mašine i sami naprave preduzeće pa samoupravljaju njime. Verovatno je najjednostavnije kritikovati samo da bi imalo o čemu da se piše i priča.
